Luke 10 (SRPONSPC)

1После овога је Господ одредио другу седамдесет двојицу ученика и послао их по двојицу пред собом у сваки град и свако место у које је намеравао да дође.After this, the Lord appointed seventy-two others and sent them two by two ahead of Him to every town and place He was about to visit.

2Рекао им је: „Жетве је много, а мало радника. Стога се молите Господару жетве да пошаље раднике на своју жетву.And He told them, “The harvest is plentiful, but the workers are few. Ask the Lord of the harvest, therefore, to send out workers into His harvest.

3Идите! Ја вас шаљем као јагањце међу вукове.Go! I am sending you out like lambs among wolves.

4Не узимајте са собом ни новчаника, ни торбе, ни обуће. На путу се ни са ким не поздрављајте.Carry no purse or bag or sandals. Do not greet anyone along the road.

5Кад улазите у неку кућу, прво реците: ’Мир овој кући!’Whatever house you enter, begin by saying, ‘Peace to this house.’

6Ако човек мира живи тамо, ваш мир ће остати на тој кући; а ако не, ваш мир ће се вратити к вама.If a man of peace is there, your peace will rest on him; if not, it will return to you.

7У тој кући останите и једите и пијте шта год вам дају, јер радник заслужује своју плату. И не прелазите из куће у кућу.Stay at the same house, eating and drinking whatever you are offered. For the worker is worthy of his wages. Do not move around from house to house.

8Ако се нађете у неком граду и приме вас, једите оно што поставе пред вас.If you enter a town and they welcome you, eat whatever is set before you.

9У том месту исцељујте болесне и говорите им: ’Приближило се Царство Божије!’Heal the sick who are there and tell them, ‘The kingdom of God is near you.’

10А ако дођете у неки град, па вас не приме, онда идите по његовим улицама и говорите:But if you enter a town and they do not welcome you, go into the streets and declare,

11’Отресамо и прашину која је у вашем граду прионула за наше стопе. Али да знате: приближило се Царство Божије!’‘Even the dust of your town that clings to our feet, we wipe off as a testimony against you. Yet be sure of this: The kingdom of God is near.’

12Кажем вам да ће Содоми бити лакше на Судњи дан него оном граду.I tell you, it will be more bearable on that day for Sodom than for that town.

13Јао теби, Хоразине! Јао теби, Витсаидо! Јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су била учињена у вама, одавно би се већ покајали, седећи у кострети и пепелу.Woe to you, Chorazin! Woe to you, Bethsaida! For if the miracles that were performed in you had been performed in Tyre and Sidon, they would have repented long ago, sitting in sackcloth and ashes.

14Зато ће Тиру и Сидону бити лакше на Судњи дан него вама.But it will be more bearable for Tyre and Sidon at the judgment than for you.

15А ти, Кафарнауме, хоћеш ли се до неба уздићи? До Света мртвих ћеш се срушити!And you, Capernaum, will you be lifted up to heaven? No, you will be brought down to Hades!

16Ко вас слуша – мене слуша, и ко вас одбацује – мене одбацује, а ко одбацује мене – одбацује онога који ме је послао.“Whoever listens to you listens to Me; whoever rejects you rejects Me; and whoever rejects Me rejects the One who sent Me.”

17А седамдесет двојица се вратише и са радошћу рекоше: „Господе, и зли духови нам се покоравају у твоје име!“The seventy-two returned with joy and said, “Lord, even the demons submit to us in Your name.”

18Исус им рече: „Гледао сам Сатану како пада с неба као муња.So He told them, “I saw Satan fall like lightning from heaven.

19Ево, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије и сваку непријатељску силу. Они вам никако неће наудити.Behold, I have given you authority to tread on snakes and scorpions, and over all the power of the enemy. Nothing will harm you.

20Нека вас не радује то што вам се зли дуси покоравају, него што су ваша имена записана на небу.“Nevertheless, do not rejoice that the spirits submit to you, but rejoice that your names are written in heaven.”

21Тада се Исус испуни радошћу по Светом Духу и рече: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио онима што су као мала деца. Да, Оче, јер ти је тако било по вољи.At that time Jesus rejoiced in the Holy Spirit and declared, “I praise You, Father, Lord of heaven and earth, because You have hidden these things from the wise and learned, and revealed them to little children. Yes, Father, for this was well-pleasing in Your sight.

22Отац ми је све предао; и нико не зна ко је Син осим Оца, и нико не зна ко је Отац осим Сина, и оног коме Син хоће да открије.“All things have been entrusted to Me by My Father. No one knows who the Son is except the Father, and no one knows who the Father is except the Son and those to whom the Son chooses to reveal Him.”

23Онда се окренуо према ученицима и само њима рекао: „Блажене су очи, које гледају оно што ви гледате.Then Jesus turned to the disciples and said privately, “Blessed are the eyes that see what you see.

24Кажем вам да су многи пророци и цареви желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују оно што ви слушате, али нису чули.“For I tell you that many prophets and kings desired to see what you see but did not see it, and to hear what you hear but did not hear it.”

25Неки зналац Светог писма устаде и упита Исуса, с намером да га искуша: „Учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“One day an expert in the law stood up to test Him. “Teacher,” he asked, “what must I do to inherit eternal life?”

26Исус му одговори: „Шта је записано у Закону? Како то тамо читаш?““What is written in the Law?” Jesus replied. “How do you read it?”

27Овај му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом и свим умом својим, и ближњега свога као самога себе.“He answered, “‘Love the Lord your God with all your heart and with all your soul and with all your strength and with all your mind’ and ‘Love your neighbor as yourself.’”

28Исус му рече: „Добро си одговорио. Чини тако и живећеш.““You have answered correctly,” Jesus said. “Do this and you will live.”

29Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: „Ко је мој ближњи?“But wanting to justify himself, he asked Jesus, “And who is my neighbor?”

30Исус на то рече: „Силазио неки човек из Јерусалима у Јерихон и допао у руке разбојницима. Они га свуку, претуку, па оду, остављајући га полумртва.Jesus took up this question and said, “A man was going down from Jerusalem to Jericho when he fell into the hands of robbers. They stripped him, beat him, and went away, leaving him half dead.

31Десило се да је тим путем силазио неки свештеник. Када је видео унесрећеног, наставио је даље.Now by chance a priest was going down the same road, but when he saw him, he passed by on the other side.

32И неки Левит је пролазио тим путем. Видео је унесрећеног и наставио даље.So too, when a Levite came to that spot and saw him, he passed by on the other side.

33Тако је и неки Самарјанин путовао туда. Када је дошао до унесрећеног, погледао га је и сажалио се над њим.But a Samaritan on a journey came upon him, and when he saw him, he had compassion.

34Затим му је пришао, прелио његове ране уљем и вином и превио их. Онда га је ставио на своје магаре, одвео до гостионице и побринуо се за њега.He went to him and bandaged his wounds, pouring on oil and wine. Then he put him on his own animal, brought him to an inn, and took care of him.

35Сутрадан је извадио два сребрњака, дао их гостионичару, и рекао: ’Постарај се за њега, па ако потрошиш више, доплатићу ти када се будем враћао.’The next day he took out two denarii and gave them to the innkeeper. ‘Take care of him,’ he said, ‘and on my return I will repay you for any additional expense.’

36Шта мислиш: ко је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке?“ – упита Исус.Which of these three do you think was a neighbor to the man who fell into the hands of robbers?”

37Овај одговори: „Онај који је показао милосрђе према њему.“ Исус му онда рече. „Иди и ти и чини тако.““The one who showed him mercy,” replied the expert in the law. Then Jesus told him, “Go and do likewise.”

38Док су путовали, Исус сврати у неко село. Тамо га је угостила нека жена по имену Марта.As they traveled along, Jesus entered a village where a woman named Martha welcomed Him into her home.

39Она је имала сестру која се звала Марија. Ова друга је села до Господових ногу и слушала његово учење.She had a sister named Mary, who sat at the Lord’s feet listening to His message.

40А Марта се сва растрчала да га што боље послужи. Она приђе и рече: „Господе, зар не мариш што ме је моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој, стога, да ми помогне!“But Martha was distracted by all the preparations to be made. She came to Jesus and said, “Lord, do You not care that my sister has left me to serve alone? Tell her to help me!”

41Исус јој одговори: „Марта, Марта, исувише се бринеш и узнемираваш,“Martha, Martha,” the Lord replied, “you are worried and upset about many things.

42а само је једно потребно. Марија је изабрала бољи део који јој нико неће одузети.“But only one thing is necessary. Mary has chosen the good portion, and it will not be taken away from her.”

Luke 10

You’ve read Luke 10

Go deeper

Luke 10

You’ve read Luke 10

Go deeper