Mark 6 (SRPONSPC)

1Исус је отишао одатле и вратио се у своје завичајно место у пратњи својих ученика.Jesus went on from there and came to His hometown, accompanied by His disciples.

2Када је дошла субота, почео је да поучава у синагоги. Многи слушатељи су били изненађени. Говорили су: „Откуд овај то зна? Где ли је стекао такву мудрост? На који начин он чини чуда?When the Sabbath came, He began to teach in the synagogue, and many who heard Him were astonished. “Where did this man get these ideas?” they asked. “What is this wisdom He has been given? And how can He perform such miracles?

3Зар он није дрводеља, син Маријин? Нису ли његова браћа: Јаков, Јосија, Јуда и Симон? Зар његове сестре не живе овде?“ Зато га нису прихватили.Isn’t this the carpenter, the son of Mary and the brother of James, Joses, Judas, and Simon? Aren’t His sisters here with us as well?” And they took offense at Him.

4Исус им је онда рекао: „Пророк је без части само у свом завичају, међу својом родбином и у свом дому.“Then Jesus said to them, “Only in his hometown, among his relatives, and in his own household is a prophet without honor.”

5Зато тамо није могао да учини ниједно чудо, осим што је исцелио неколико болесника полажући руке на њих.So He could not perform any miracles there, except to lay His hands on a few of the sick and heal them.

6Био је зачуђен њиховим неверовањем. Онда је отишао одатле и поучавао по околним селима.And He was amazed at their unbelief. And He went around from village to village, teaching the people.

7Исус је затим сазвао Дванаесторицу и слао их двојицу по двојицу, дајући им моћ над нечистим духовима.Then Jesus called the Twelve to Him and began to send them out two by two, giving them authority over unclean spirits.

8Заповедио им је да не узимају са собом ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу, осим једнога штапа:He instructed them to take nothing but a staff for the journey—no bread, no bag, no money in their belts—

9„Обујте само сандале, и не носите са собом два пара одеће.“and to wear sandals, but not a second tunic.

10Рекао им је још: „У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места.And He told them, “When you enter a house, stay there until you leave that area.

11А ако вас неко место не прими, нити жели да вас саслуша, удаљите се оданде и отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“If anyone will not welcome you or listen to you, shake the dust off your feet when you leave that place, as a testimony against them.”

12Ученици су отишли и проповедали људима да се покају за своје грехе.So they set out and preached that the people should repent.

13Изагнали су многе зле духове, помазивали уљем многе болеснике и оздрављали их.They also drove out many demons and healed many of the sick, anointing them with oil.

14И цар Ирод је чуо за Исуса, јер је његово име постало добро познато. Једни су говорили: „То је Јован Крститељ устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“Now King Herod heard about this, for Jesus’ name had become well known, and people were saying, “John the Baptist has risen from the dead! That is why miraculous powers are at work in him.”

15Други су говорили: „То је пророк Илија.“ Неки су, опет, говорили да је то један од пророка.Others were saying, “He is Elijah,” and still others, “He is a prophet, like one of the prophets of old.”

16Када је то Ирод чуо, рекао је: „То је Јован коме сам ја одрубио главу. Он је устао из мртвих.“But when Herod heard this, he said, “John, whom I beheaded, has risen from the dead!”

17Наиме, сам Ирод је наредио да ухвате Јована, да га свежу и баце у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа, којом се Ирод оженио.For Herod himself had ordered that John be arrested and bound and imprisoned, on account of his brother Philip’s wife Herodias, whom Herod had married.

18Јован је, наиме, говорио Ироду: „Ти немаш права на жену свога брата!“For John had been telling Herod, “It is not lawful for you to have your brother’s wife!”

19Иродијада се зато гневила на Јована и хтела да га убије, али није могла.So Herodias held a grudge against John and wanted to kill him. But she had been unable,

20Наиме, Ирод се плашио Јована, знајући да је праведан и свет човек и зато га је штитио. Кад год би га слушао, Ирод би се веома узнемирио. Ипак, радо је слушао Јована.because Herod feared John and protected him, knowing that he was a righteous and holy man. When he heard John’s words, he was greatly perplexed; yet he listened to him gladly.

21Али, Иродијади се указала прилика. Било је то на Иродов рођендан, када је Ирод приредио гозбу за своје великаше, војне заповеднике и водеће људе у Галилеји.On Herod’s birthday, her opportunity arose. Herod held a banquet for his nobles and military commanders and the leading men of Galilee.

22Тада је ушла Иродијадина ћерка и заплесала, те угодила Ироду и његовим званицама. Цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш и ја ћу ти то дати.“When the daughter of Herodias came and danced, she pleased Herod and his guests, and the king said to the girl, “Ask me for whatever you wish, and I will give it to you.”

23Он јој је уз заклетву рекао: „Што год да затражиш, даћу ти, па и половину мога царства.“And he swore to her, “Whatever you ask of me, I will give you, up to half my kingdom!”

24Она изађе из одаје и рече својој мајци: „Шта да тражим?“ Она јој одговори: „Главу Јована Крститеља.“Then she went out and asked her mother, “What should I request?” And her mother answered, “The head of John the Baptist.”

25Девојка се одмах хитро вратила пред цара и затражила: „Хоћу да ми одмах даш главу Јована Крститеља на тањиру.“At once the girl hurried back to the king with her request: “I want you to give me the head of John the Baptist on a platter immediately.”

26Цар се веома ражалостио, али због заклетве и због окупљених, није хтео да је одбије.The king was consumed with sorrow, but because of his oaths and his guests, he did not want to refuse her.

27Цар одмах посла џелата и нареди му да донесе Јованову главу. Џелат оде и одруби главу Јовану у тамници,So without delay, the king commanded that John’s head be brought in. He sent an executioner, who went and beheaded him in the prison.

28те је донесе на тањиру и даде је девојци, а она је даде својој мајци.The man brought John’s head on a platter and presented it to the girl, who gave it to her mother.

29Када су то чули Јованови ученици, дошли су, узели његово тело и положили га у гроб.When John’s disciples heard about this, they came and took his body and placed it in a tomb.

30А апостоли су се окупили око Исуса и испричали му све што су радили и поучавали.Meanwhile, the apostles gathered around Jesus and brought Him news of all they had done and taught.

31Онда им он рече: „Идите на неко пусто место и мало се одморите.“ Било је, наиме, много људи који су долазили и одлазили, па нису имали кад да једу.And He said to them, “Come with Me privately to a solitary place, and let us rest for a while.” For many people were coming and going, and they did not even have time to eat.

32Онда су отпловили на неко пусто место да буду насамо.So they went away in a boat by themselves to a solitary place.

33Ипак, многи су их видели како одлазе и препознали их, па су људи из свих градова пешице журили за њима и стигли тамо пре њих.But many people saw them leaving and recognized them. They ran together on foot from all the towns and arrived before them.

34Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, и сажали се на њих, јер су били као стадо без пастира. Тада је почео да их учи многим стварима.When Jesus stepped ashore and saw a large crowd, He had compassion on them, because they were like sheep without a shepherd. And He began to teach them many things.

35Како је већ било доста касно, ученици дођоше к Исусу и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто.By now the hour was already late. So the disciples came to Jesus and said, “This is a desolate place, and the hour is already late.

36Зато распусти народ, нека оду до оближњих имања и села да купе себи нешто за јело.“Dismiss the crowd so they can go to the surrounding countryside and villages and buy themselves something to eat.”

37„Дајте им ви да једу“ – рече им Исус. „Хоћеш ли да купимо хлеба за две стотине сребрњака и дамо им да једу?“ – упиташе га.But Jesus told them, “You give them something to eat.” They asked Him, “Should we go out and spend two hundred denarii to give all of them bread to eat?”

38Исус им рече: „Колико хлебова имате? Идите и погледајте.“ Када су сазнали, рекли су: „Пет хлебова и две рибе.““Go and see how many loaves you have,” He told them. And after checking, they said, “Five—and two fish.”

39Исус им је онда наредио да посаде народ у групе по зеленој трави.Then Jesus directed them to have the people sit in groups on the green grass.

40Народ је поседао у групама од стотину и од педесет људи.So they sat down in groups of hundreds and fifties.

41Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да их поделе народу. Тако је свима поделио и две рибе.Taking the five loaves and the two fish and looking up to heaven, Jesus spoke a blessing and broke the loaves. Then He gave them to His disciples to set before the people. And He divided the two fish among them all.

42Сви су јели и наситили се.They all ate and were satisfied,

43Ученици су, пак, покупили дванаест пуних котарица преосталих комада хлеба и рибе.and the disciples picked up twelve basketfuls of broken pieces of bread and fish.

44Било је пет хиљада мушкараца који су јели хлебове.And there were five thousand men who had eaten the loaves.

45Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, у Витсаиду, док он не распусти народ.Immediately Jesus made His disciples get into the boat and go on ahead of Him to Bethsaida, while He dismissed the crowd.

46Опростивши се од народа, отишао је у брда да се моли.After bidding them farewell, He went up on the mountain to pray.

47Кад се спустило вече, лађица је била насред језера, док је Исус био сам на копну.When evening came, the boat was in the middle of the sea, and Jesus was alone on land.

48Видео је да се његови ученици муче веслајући, јер им је дувао противан ветар. Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. Хтео је да их мимоиђе.He could see that the disciples were straining to row, because the wind was against them. About the fourth watch of the night, Jesus went out to them, walking on the sea. He intended to pass by them,

49Угледавши га како хода по језеру, ученици су помислили да је утвара, па су почели да вичу.but when they saw Him walking on the sea, they cried out, thinking He was a ghost—

50Сви су се препали када су га угледали. Исус им се одмах обратио и рекао им: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“for they all saw Him and were terrified. But Jesus spoke up at once: “Take courage! It is I. Do not be afraid.”

51Онда се попео к њима у бродић, и ветар се умирио. Ученици су били потпуно сметени,Then He climbed into the boat with them, and the wind died down. And the disciples were utterly astounded,

52јер нису разумели чудо са хлебовима; срце им је још било тврдо.for they had not understood about the loaves, but their hearts had been hardened.

53Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету.When they had crossed over, they landed at Gennesaret and moored the boat.

54Док је Исус излазио из лађице, људи су га одмах препознали.As soon as they got out of the boat, the people recognized Jesus

55Када су чули где се налази, растрчали су се по свој околини и почели да доносе к њему болеснике на носилима.and ran through that whole region, carrying the sick on mats to wherever they heard He was.

56По свим селима, градовима или засеоцима у које је долазио, људи су износили болеснике на тргове, молећи га да болесни дотакну макар ресе његове одеће. Ко год га је дотакао, био је излечен.And wherever He went—villages and towns and countrysides—they laid the sick in the marketplaces and begged Him just to let them touch the fringe of His cloak. And all who touched Him were healed.

Mark 6

You’ve read Mark 6

Go deeper

Mark 6

You’ve read Mark 6

Go deeper